Лејлек џамија, позната и као Хавале Ахмед-бегова џамија, представља најстарију џамију у Санџаку и један од најстаријих исламских културно-историјских споменика на том подручју. Датира из османског периода, а први помен ове џамије потиче из 1516. године, када је забележена као месџид Ахмет-бегов.
Ова мала грађевина квадратне основе карактеристична је по локалном исламском градитељству. Купола џамије је јединствена на подручју Санџака, а грађевина прелази из квадратне основе у кружну основу преко пандантифа и завршава се плитком и слепом куполом. Испред џамије налази се отворени трем подељен подужним луковима на три дела. Архитектонски елементи трема, у данашњем изгледу, настали су након аустро-турског рата, крајем XVII или почетком XVIII века. Минарет се налази десно од улаза, изграђен од лепо тесаног камена, иако није витких линија.
Џамија је добила име по родама (лејлек – рода) које су градиле гнезда на мунари. Лејлек, или рода, има посебан значај код муслимана у овим крајевима. Иако нема прецизних података о времену градње, Лејлек џамија представља изузетан споменик богате историје и архитектуре на овом подручју.
