Manastir Сопоћани настао је под окриљем краља Стефана Уроша I и смештен је недалеко од извора реке Рашке. Овај драгуљ српске средњовековне државе Немањића простире се 17 км западно од Новог Пазара. Краљ Стефан Урош I, трећи син краља Стефана Првовенчаног, оставио је иза себе монументално наслеђе које надмашује све претходне српске цркве својом грандиозношћу и лепотом.
Манастир Сопоћани поносно носи терет изузетних фресака, које су право ремек-дело уметности и које су му донеле светску славу. Данас се сматра једним од најцењенијих српских културних споменика, а већ 1979. године уврштен је на УНЕСКО-ву листу светске баштине као део монументалних споменика средњег века, заједно са Старим Расом.
Иако тачан датум настанка манастира није прецизно утврђен, претпоставља се да је подигнут у другој половини владавине краља Стефана Уроша I, вероватно око 1260. године. Сликарски мајстори су током шездесетих година 13. века створили фреске које и данас остављају запањујући утисак. Период османске власти у 17. веку донео је значајна оштећења манастиру, али је храбра обнова уследила у првим деценијама 20. века.
Након обнове, манастир је неко време био намењен женском монаштву. Међутим, 1996. године, под вођством десет монаха и искушеника из манастира Црна Река, манастир је поново враћен у општи монашки живот. Данас, тридесет монаха и искушеника чини заједницу унутар манастира Сопоћани, који припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве.
Архитектура манастира одражава класичне облике рашке школе. Црква Свете Тројице има једнобродну грађевину са полукружном апсидом, бочним просторијама, кружном куполом и спољним припратом. Краљ Душан је између 1338. и 1345. године додао спољни припрат са троспратним звоником, што је допринело естетском богатству комплекса.
Тематика фресака обухвата празничне сцене, догађаје из Христовог живота, литургијске композиције и ликове светитеља. Једна од најцењенијих фресака је Успење Пресвете Богородице, која доминира читавим западним зидом.
