Петрова црква, позната и као црква Светих апостола Петра и Павла, најстарији је споменик црквене архитектуре у Србији. Налази се 2 км северно од центра Новог Пазара, у насељу Дежевски пут (Постење). Са својом дугом и значајном историјом, црква је првобитно служила као седиште Рашке епископије, те има велики културни и верски значај.
Црква има ротондну основу с уписаним четворолистом, а њено порекло датира из византијског доба. Фреске унутар цркве потичу из периода од 10. до 13. века. Археолошка истраживања су на овом месту открила остатке ранохришћанског објекта из 7. века, што је додатно осветлило њену историју и допринело очувању овог културног наслеђа.
По архитектонским карактеристикама, Петрова црква показује сличност са црквама из Приморја, Грузије, Јерменије и Италије, због чега представља јединствену комбинацију различитих утицаја. Због своје аутентичности, 1979. године уврштена је на УНЕСКО-ву листу Светске баштине, као део целине Стари Рас.
Осим архитектонске и историјске вредности, Петрова црква чува богато археолошко благо. Током ископавања откривена је колекција од 92 предмета у злату и ћилибару, која датира из илирског кнежевског тумула из 5. века п. н. е., сведочећи о богатом наслеђу овог подручја.
Посетиоци Петрове цркве могу осетити дух различитих историјских епоха, уживајући у живописним фрескама и мирном амбијенту овог духовног споменика. Такође, околина цркве обилује надгробним споменицима који сведоче о животу и обичајима кроз векове.
Према легенди, основао ју је Тит, ученик апостола Павла, а црква и данас има активан богослужбени живот. Поред саме цркве налази се спомен-плоча која бележи историјске важности, а локална предања приписују јој значајну улогу током 17. века.
