Новопазарска тврђава представља средњовековно турско утврђење које је подигао Иса-бег Исхаковић у XV веку приликом оснивања Новог Пазара. Тврђава се налази на раскрсници караванских путева који су повезивали Босну, Дубровник и јужни Јадран са Цариградом и Солуном. Основа тврђаве је троугаона, обухватајући три угаона бастиона, табије и полигоналну основу различитих димензија.
Након турског пораза пред Бечом (1683), тврђава је прошла кроз доградњу и утврђивање које је трајало све до 1750. године. Током владавине султана Абдула Азиза (1861—1876), додате су нове куле, магацин за смештај оружја и муниције, мања џамија, као и нова касарна.
Данас је тврђава делимично очувана. Током времена, изгубљени су делови, укључујући џамију коју је српска војска срушила након Балканских ратова, као и кулу код северног бастиона која је срушена у Првом светском рату. Очувана је кула позната као Стара извидница или Кула мотриља дуж северног бедема. Део зидина и археолошки радови обновљени су 2013. године захваљујући конкурсу и донацији банке Интесе.
